Nakon analiza koje su uradili profesori sa Biološkog fakulteta u Beogradu ( Prof. dr Sanja Fužinato Šovran) i Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu ( Prof. dr Snežana B. Simić), a na osnovu uzoraka iz kanala kod Vranova koje smo im odneli 21. 12. 2021. godine, možemo zaključiti sledeće (PAŽLJIVO PROČITAJTE) 👇
Crvenilo koje je prekrilo kanal, a koje smo videli na slikama koje su kružile internetom, i snimku koji smo mi nakon toga načinili ( https://fb.watch/a5BKgpCLxm/ ) posledica je biljke pod nazivom Crvena vodena paprat (Azolla Filiculoides). Verovatni uzrok cvetanja ove biljke je visok nivo fosfata i nitrata u vodi, koji su posledica organskog otpada, stajskog đubriva, fekalija, itd. Budući da smo analizirali mesto na kome se kanal nalazi, ustanovili smo da je manje verovatno da je Železarin ispust uzrok ovog cvetanja paprati. Verovatniji uzrok cvetanja ove paprati, je neka od fabrika iz Vranova ili Male Krsne, koje se nalaze na par stotina metara uzvodno od mesta koje smo snimili, a koje u proizvodnji koriste veliku količinu organskog đubreta. Ovo nećemo tvrditi, već ćemo pozvati nadležnog ekološkog inspektora da izađe na teren i zatraži potrebne analize vode, kao i da izvrši potrebne inspekcije (građani ova dva sela su nam se i pre žalili na neprijatan miris). Drugi mogući uzrok povećanja fosfata i nitrata u vodi, a koji ne treba isključiti, je pražnjenje septičkih jama u kanal, od strane meštana.
👉 Profesorka Simić, PMF Kragujevac: Azolla filicuolides je vrsta vodene paprati, jedna od vodenih biljaka koja živi u kanalima, barama, delovima reka gde je sporiji tok. Građa biljke omogućava plutanje na površini vode. U početku su to pojedinačne biljke, a kasnije,
kada se ova biljka prenamnoži, formira se “plutajući tepih” na površini vode. Javlja se od proleća pa do kasne zime. Po nekim podacima, može da preživi i na veoma niskim temperaturama, pa čak i ispod leda. Tokom prolećnih i letnjih meseci listovi biljke su tamnozelene boje, što je posledica dominacije zelenih pigmenata (hlorofila a i b). U starijim biljkama i u promenjenim ekološkim uslovima (niža temperature vode, jača izloženost sunčevoj svetlosti) listovi postepeno dobijaju sve intenzivniju crvenu nijansu. To je posledica povećanja količine pigmenta antocijanina u ćelijama ove biljke. Specifično za ovu biljku je da u njenim interceluarima kao simbiont živi cijanobakterija (alga) Anabaena asollae. Ekološki uslovi koji pogoduju razvoju ove alge su spora, plića voda, pH vrednost oko 7 i niže i visoka koncentracija FOSFATA u vodi. Interesantno je da postoje podaci da može da se koristi u remedijaciji (ozdravljenju, prečišćavanju ) vodenih ekosistema koji su opterećeni toksičnim materijama zato što može da akumulira teške metale, npr. ARSEN.
👉 Profesorka Šovran, Biološki fakultet, Beograd: U pitanju je vodena, flotantna paprat Azolla filiculoides, poznata i kao crvena azola. Na Balkanskom poluostrvu prvi put je zabeležena 1962. godine Koviljskom ritu, a na teritoriji današnje Srbije identifikovana je u stajaćim i sporotekućim vodama u Vojvodini. Poslednjih godina zabeleženo je njeno širenje u slivu Dunava i DTD mreže. Nije štetna, ali zbog vrlo brzog širenja (može duplirati svoju biomasu za nepuna 2 dana) može prekriti celu površinu vodenog ogledala i tako sprečiti prodiranje svetlosti u vodeni stub, što može ostaviti posledice na živi svet i vodu u smislu smanjenja biološke raznovrsnosti, pre svega vodenih insekata i vodozemaca koji ne mogu da izadju na površinu. “Cvetanje” je najčešće uslovljeno velikom količinom FOSFORA u vodi zbog eutrofikacije ili nekih hemijskih uticaja.
Kao što vidite, IZUZETNO je važno da se proveri izvor informacije koje se pojave na društvenim mrežama. Slike koje su prekrile fejsbuk i tviter, govorile su da je ovo crveni sadržaj iz železare. Zato smo i reagovali i pozabavili se ovom temom, jer kada god smo do sada pisali kritički o trovanju iz železare, a bavimo se time već skoro četiri godine, to smo uvek radili utemeljeno, na bazi analiza, razgovora sa meštanima i ličnog uvida. Mnogo meštana nam je potvrdilo da je ovo pojava koja se pojavljivala godinama unazad. Zato je važno da ljudi koji se bave ekologijom pokažu odgovornost i uvek izveštavaju u interesu građana i istine (mada je jasno da ovde nije bilo loše namere kod bilo koga).
Naš sledeći korak povodom ovog pitanja je kontaktiranje republičkog ekološkog inspektora Gorana Zbiljića, od koga ćemo tražiti da zahteva potrebna ispitivanja vode na teške metale koje smo inače pronašli u vazduhu kada smo analizirali prašinu iz Radinca (arsen, nikl, kadmijum, olovo, bakar, cink), kao i da utvrdi da li je voda iz ovog kanala bezbedna za ljude, ali i za biljni i životinjski svet u njoj.