Mi smo građani i građanke Smedereva, vaše komšije.
Mi smo radnici, studenti, penzioneri, novinari, politikolozi, konobari, IT stručnjaci... Želimo da naše Smederevo učinimo boljim mestom za život. Smederevo je grad sa bogatom istorijom i ogromnim potencijalima, koji su, nažalost, neiskorišćeni. Želimo da pokažemo da nisu svi isti, da je moguće sprovesti promene na bolje. Za to je potrebno povratiti nadu ljudima i delovati u skladu sa principima transparentnosti, stručnosti i integriteta. Mi imamo plan za #NovoSmederevo, koji uz vašu pomoć, i uz vaše aktivno učešće, možemo da ostvarimo. Ljudi su središte našeg delovanja, mi smo okrenuti potrebama običnog čoveka. Mi smo ljudi koji nisu nikada bili na vlasti, niti smo bili funkcioneri u bilo kojim partijama. Mi smatramo da su novi ljudi nasušno potrebni lokalnoj zajednici Smedereva, jer samo nova energija može pokrenuti grad iz učmalosti i letargije u koju je zapao. Novi ljudi. Nova energija. Novi pristup.
Nikola Krstić
koordinator
Nikola Krstić je rođen 1987. godine u Smederevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, stekavši zvanje dipl. politikolog. Kao student Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu stipendiran je od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Stažista Evropskog pokreta u Srbiji 2012. godine. Od 2013. jedan je od osnivača Inicijative za demokratsko društvo, pokrenute od strane studenata FPN-a. Proglašen 2013. godine za jednog od Novih mladih lidera u Srbiji od strane međunarodne organizacije AIESEC.
Od 2014. do 2017. se bavio preduzetništvom, u oblasti zdrave hrane. Od 2017. do 2021. zaposlen u nekoliko multinacionalnih korporacija koje se bave proizvodnjom, prodajom i distribucijom hrane. Honorarno angažovan kao autor u časopisu Nova ekonomija u periodu 2016-2018.
Jedan od osnivača Pokreta Tvrđava u martu 2018. godine u Smederevu. Učesnik i govornik na brojnim seminarima, konferencijama i tribinama širom Srbije, u oblasti ekologije i ekološkog aktivizma.
Polja profesionalnog interesovanja: Politička teorija; Politička filozofija; Izbori i izborni sistemi; Političko komuniciranje; Odnos ekologije i politike;
Nikada nije bio član bilo koje stranke.
Oženjen je i ima sina.
Anika Živanović
koordinatorka projekta
Anika Živanović rođena je u Smederevu 1979. godine. Od 2002. bavi se novinarstvom najpre u Televiziji Smederevo gde je i najduže radila, a potom i u redakcijama Smederevske novine i Naše novine. Za potrebe realizacije različitih projekata je bila saradnik portala ebraničevo, podunavlje info, kao i tv serijala Agro dan.
Za rad u oblasti kulture nagrađena je međunarodnom nagradom Pres Vitez, brojnim zahvalnicama i diplomama ustanova kulture u gradu, a za doprinos afirmaciji društvenih tema u konekstu potreba ranjivih grupa bila je prvi dobitnik nagrade Zlatno pero Živoslave Lazić i priznanja Crvenog krsta, kao i godišnje nagrade za doprinos medijskoj afirmaciji tema u vezi sa potrebama i pravima osoba sa invaliditetom koje dodeljuje Udruženje paraplegičara.
Koordinatorka je projekta ‘’Podizanje prašine’’ koji je Pokret Tvrđava sproveo u saradnji sa organizacijom CRTA, a koji se ticao podizanja svesti građana od opasnosti industrijskog zagađenja’’
Savet za ekologiju
Milenko Jovanović
dipl. meteorolog
Milenko Jovanović, Dipl. meteorolog. 0d 1976. do 2000. radio u Saveznom hidrometeorološkom zavodu na poslovima osnovnih i vazduhoplovnih prognoza (obezbeđenje vazdušnog saobraćaja u SFRJ). Od 2001-2003. obavljao je funkciju Pomoćnik direktora za meteorologiju i v.d. Direktora Saveznog hidrometeorološkog zavoda. Nakon toga, prelazi na poziciju Načelnika odeljenja za utvrđivanje uslova i stanja sistema zaštite životne sredine u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava, životne sredine i održivog razvoja. Od osnivanja Agencije za zaštitu životne sredine 2004. godine, deo je njenog stručnog tima. Poslednjih 8 godina je Načelnik odeljenja za indikatore, izveštavanje i informacioni sistem, Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha. Koordinator je uspostavljanja državnog monitoringa kvaliteta vazduha na 36 mernih stanica širom Srbije.
dr Aleksandar Urošević
doktor bioloških nauka
Aleksandar Urošević rođen je 1982. godine u Smederevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Biološki fakultet . Diplomirao je 2007. godine. Upisao je doktorske studije Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, smer Morfologija, sistematika i filogenija životinja, modul Morfologija. Od 2008. do kraja 2010. bio je stipendista Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj republike Srbije. Od 01.01.2011. godine zaposlen je kao istraživač na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Polni dimorfizam glavenog skeleta lacertidnih guštera“ je odbranio 19.03.2012. godine.
U tekućem istraživačkom periodu dr Aleksandar Urošević angažovan je kao viši naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Instituta od nacionalnog značaja za republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu. Naučnoistraživački rad dr Aleksandra Uroševića odvija se pre svega u oblasti evolucione morfologije. Aktivno je uključen i u studije faunistike i konzervacione biologije gmizavaca Srbije. Izvan ovih delatnosti, učestvuje u paleontološkim istraživanjima kao i istraživanjima morfologije vaskularnih biljaka. Publikovao je 44 bibliografske jedinice, u koje spadaju poglavlja u monografijama, strani časopisi sa SCI liste, kongresna saopštenja i radovi u časopisima od nacionalnog značaja. Učestvovao je kao komentor u izradi dve doktorske disertacije i aktivno učestvuje u izradi treće. Učestvovao je i u istraživanjima vezanim za procenu konzervacionog statusa gmizavaca u PIO „Dolina reke Pčinje“ kao i u monitoringu vodozemaca i gmizavaca na podrčju NP „Kopaonik“.
Marina Simić
master ekolog
Marina Simić, je rođena 1993. godine u Smederevu, gde je i završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Univerzitetu u Beogradu – Biološkom fakultetu 2018. godine. Master rad pod naslovom: “Procena potencijala Equisetum arvense i Equisetum telmateia za fitoremedijaciju flotacione jalovine” odbranila je 2020. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na modulu Ekologija, smer zaštita životne sredine.
2014. godine je volontirala u Centru za promociju nauke
2017. godine učestvovala je na Kongresu studenata biologije
U okviru svojih istraživanja za potrebe određenih studija i izradu završnog rada, vršila je analize uzoraka zemljišta i biljaka koje su rasle na supstratima zagađenim teškim metalima, pri čemu je određena koncentracija teških metala u zemljištu, kao i u nadzemnim i podzemnim delovima biljaka. Na osnovu dobijenih analiza utvrđena je sposobnost biljaka u akumulaciji i imobilizaciji teških metala, odnosno njihovoj primeni u procesu fitoremedijacije zemljišta, kao jednog od ekološki prihvatljivih rešenja za probleme zagađenja zemljišta teškim metalima, koje se zasniva na upotrebi biljaka za uklanjanje teških metala iz zagađenog zemljišta, sedimenata i vode.
Ova istraživanja obavljala je u laboratorijama Instituta za botaniku i Botanickoj bašti ‘’Jevremovac’’ i INEP-u ( Institut za primenu nuklearne energije, INEP laboratorija), 2019. godine.
Savet za obrazovanje
dr Ilija Danković
arheolog
Ilija Danković je rođen 1986. godine u Smederevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije arheologije upisao je 2005. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je na katedri za klasičnu arheologiju sa temom Trasa istočne viminacijumske komunikacije. Godine 2011. upisuje doktorske studije arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde mu je 14.02.2017. odobrena izrada disertacije na temu: Inventar grobova ženske populacije kao odraz životnog doba. Studija slučaja viminacijumskih nekropola od I do IV veka, pod mentorstvom prof. dr Miroslava Vujovića, koju je javno odbranio 05.02.2021.
Zaposlen je u Arheološkom institutu u Beogradu od 2012. godine. Od 2021. ima zvanje naučni saradnik u ovoj instituciji. Interesovanja Ilije Dankovića odnose se na rimsku provincijsku arheologiju, prvenstveno proučavanje svih aspekata vezanih za identitet i položaj žena u antici, reflektovanih kroz materijalnu kulturu.
Ilija Danković posebnu pažnju posvećuje edukaciji mladih, kroz predavanja na Filozofskom fakultetu i u Istraživačkoj stanici Petnica, kao i promociji rimskog kulturnog nasleđa Srbije u zemlji i inostranstvu. Kao jedan od kuratora izložbe Putevima rimskih careva – VIminacijum, posetio je brojne evropske i južnoameričke države, a u Paragvaju je odlikovan medaljom Ministarstva kulture.
Govori engleski i nemački jezik.
Miloš Marković
master filozofije
Miloš Marković rođen je u Smederevu 1984. godine, gde je završio osnovu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je 2014. stekao i zvanje Master Filozof.
2021. godine stiče zvanje Operativni Trener Košarke na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi. Licencirani je košarkaški trener i radi u košarkaškom klubu Pobednik 011 na Novom Beogradu. U slobodno vreme bavi se sportom: košarka, tenis, biciklizam, salsa. Epistemologija, etika i aksiologija su integralni deo njegovog teorijskog i praktičnog usavršavanja.
Posebno je zainteresovan za pitanja razvoja sporta u Smederevu, čime se i pretežno bavi u okviru udruženja Pokret Tvrđava.
Govori engleski jezik.
Nikola Tasić Cale
mašinski inženjer i pisac
Nikola Tasić Cale je rođen u Smederevu 1945 godine. Čika Cale za sebe kaže: „Ja sam po nacionalnosti Smederevac, jer su mi svi živi i mrtvi u Smederevu, i jer sam sve najlepše doživeo u Smederevu. U njemu su moji preci, moja familija, moji drugovi, moji kumovi, moji prijatelji i najlepše uspomene.”
Osnovnu i srednju školu završio je u Smederevu. Posle završenih studija mašinstva, postao je diplomirani mašinski inženjer, i kao stipendista, zaposlio se u Železari, u kojoj je proveo čitav radni vek. Kao mladog inženjera i perspektivnog stručnjaka, Železara ga je više puta slala na višemesečne specijalizacije (obuke) u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Belgiji, Rusiji i drugim zemljama. Sa Državnim ispitom vodio je stručni nadzor u izgradnji, a zatim je godinama i upravljao njihovim održavanjem.
Intenzivno se bavio istraživanjem i razvojem, te je tako objavio i stotinak stručno-tehničkih radova (članaka) skoro u svim časopisima SFR Jugoslovije..
Nakon odlaska u penziju, pisao je priče o starom Smederevu i Smederevcima, za časopis „Smederevski Magazin“. Svoju prvu knjigu „Alas nema tri osmice”, koju je posvetio svom ocu Dragoslavu Tasiću – Dragi Calionu, napisao je 2013. godine, koju je izdala Narodna biblioteka Smederevo, iste godine.
Svoju drugu knjigu „Priče o starom Smederevu“, Tasić je objavio 2018. godine.
Nakon toga, u izdanju Smederevske biblioteke, 2020. objavljuje knjigu ’’Staro Smederevo na crtežima i u pričama’’ 2020. godine. Poslednju knjigu Tasić objavljuje 2021. godine, pod nazivom ’’Sedam brda Smedereva’’.
Čika Caleta možete sresti u Smederevu, gde bezbrižno, najveći deo vremena provodi sa svojim unucima ili velikim brojem prijatelja, u šetnjama pored pored Jezave, po Smederevskoj Tvrđavi, i pored plahovitog Dunava.
Nikola Tasić govori engleski i nemački jezik.
