Na Homoljskim planinama, 23. jula, održana je radionica na temu SLAPP tužbi (Strategic Lawsuit Against Public Participation) i šireg spektra mehanizama kojima se građani i aktivisti obeshrabruju ili zastrašuju zbog svog javnog delovanja. Radionicu su vodili advokat Aleksa Jovanović i pravnik Miša Sekulić, a učestvovali su i brojni aktivisti od kojih su se neki već susretali sa ovim oblicima pritiska – kako u sudnicama, tako i van njih.
Kroz interaktivnu diskusiju, učesnici su upoznati sa osnovnim karakteristikama SLAPP tužbi – tužbi koje nisu usmerene na dobijanje spora, već na iscrpljivanje i zastrašivanje tuženog. Međutim, naglasak radionice bio je na širem okviru: načini represije koji formalno ne spadaju u pravosudnu sferu, ali ostavljaju ozbiljne posledice na pojedince. Pomenuti su primeri gde su aktivistima premeštanjem na lošije radno mesto ili aneksima ugovora poslodavci slali jasnu poruku – ne izjašnjavajte se javno. Takođe, govorilo se o inspekcijskim “akcijama”, pritiscima na članove porodice, anonimnim prijavama i drugim oblicima zastrašivanja.
Posebno je važno bilo to što su učesnici radionice podelili konkretna iskustva – neki od njih su još uvek u toku SLAPP postupaka, drugi su prošli kroz višegodišnje sudske procese, dok su pojedini bili mete pritisaka koji nikada nisu stigli do suda, ali su ostavili trag.
Kao jedan od ključnih zaključaka, istaknuta je potreba za čvršćim umrežavanjem među aktivistima i advokatima. Predloženo je formiranje mreže za brzo reagovanje u slučaju novih SLAPP tužbi ili drugih vidova represije, kao i osnaživanje građana kroz edukaciju o pravima i dostupnim mehanizmima zaštite.
Kroz interaktivnu diskusiju, učesnici su upoznati sa osnovnim karakteristikama SLAPP tužbi – tužbi koje nisu usmerene na dobijanje spora, već na iscrpljivanje i zastrašivanje tuženog. Međutim, naglasak radionice bio je na širem okviru: načini represije koji formalno ne spadaju u pravosudnu sferu, ali ostavljaju ozbiljne posledice na pojedince. Pomenuti su primeri gde su aktivistima premeštanjem na lošije radno mesto ili aneksima ugovora poslodavci slali jasnu poruku – ne izjašnjavajte se javno. Takođe, govorilo se o inspekcijskim “akcijama”, pritiscima na članove porodice, anonimnim prijavama i drugim oblicima zastrašivanja.
Posebno je važno bilo to što su učesnici radionice podelili konkretna iskustva – neki od njih su još uvek u toku SLAPP postupaka, drugi su prošli kroz višegodišnje sudske procese, dok su pojedini bili mete pritisaka koji nikada nisu stigli do suda, ali su ostavili trag.
Kao jedan od ključnih zaključaka, istaknuta je potreba za čvršćim umrežavanjem među aktivistima i advokatima. Predloženo je formiranje mreže za brzo reagovanje u slučaju novih SLAPP tužbi ili drugih vidova represije, kao i osnaživanje građana kroz edukaciju o pravima i dostupnim mehanizmima zaštite.
Ovaj radionica je sprovedena u okviru projekta ANTI-SLAPP Pokreta Tvrđava, koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, u okviru projekta koji sprovode Partneri za demokratske promene Srbija, Balkanska istraživačka mreža Srbije – BIRN i Mreža za ljudska prava u Srbiji – CHRIS.
