Smederevski Pokret Tvrđava nastavlja aktivnosti u okviru projekta “Podizanje prašine” koji,
između ostalog, predviđa i sakupljnje zvaničnih informacija o svemu što ima veze sa
industrijskim, tačnije zagađenjem vazduha i životne sredine od strane železare.

Sudeći prema odgovoru koji su Pokretu Tvrđava dostavile službe Grada Smedereva, kompanija
HBIS u lokalni budžet uplaćuje porez na imovinu, taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru
i ono najvažnije, ili bi bar tako trebalo da bude – naknadu za zaštitu i unapređenje životne
sredine.

Naravno da devastacija prirode, zemljišta, reka, čitavog okruženja, zagađivanje vazduha čime
se trajno narušava zdravlje ljudi nemaju cenu niti je moguće na taj način pristupiti ovom pitanju,
ali ono što se poslednje tri godine dešava nedopustivo je i neshvatljivo jer se nameće zaključak
da je gradska vlast odlučila da nagradi zagađivača. U godini u kojoj je Radinac bio na prvom
mestu u Srbiji sa 148 dana prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti suspendovanih čestica,
, zagađivač, ne samo da nije platio sumu približnu ranijim ili veću s obzirom na pomenuti
nedvosmisleni dokaz realnog stanja, nego je naknada za zagađenje sa 17 miliona u 2019.
smanjena na svega 985.000 dinara u 2020.godini! Da ne pominjemo da je u 2018. po istom
osnovu inkasiran 71 milion dinara uplate od strane HBIS-a. Skoro million dinara uplaćeno je,
očigledno po “istoj tarifi” i u celoj 2021. a slično će biti i u tekućoj godini sudeći prema podatku
da su do 25. jula uplaćene 583 hiljade dinara. Dakle, 583 000 dinara na ime toga što su
Radinac, Vranovo i Ralja već do sada imali 70 dana prekoračenja spram zakonski “dozvoljenih”
35!? A godina još teče i ta brojka će nastaviti da raste. Bar smo saznali – dan trovanja svih nas
košta manje – više 8000 dinara.

U iole ozbiljnom društvu, ekološka taksa po sistemu “zagađivač plaća” nije i ne može biti odšteta
jer se na zdravlje ljudi ne može staviti cena, ali je značajna kao izvor prihoda kojima se znatno
može uticati na smanjenje zagađenja i posledice koje ono ima, naravno, uz obavezu i samih
kompanija da, osim tih iznosa koje izdvajaju za budžete lokalnih zajednica, takođe i neprekidno
ulažu u opremu u svojim pogonima za zaštitu životne sredine. Ukratko – taj novac treba da služi
sprovođenju niza mera i konkretnih programa za smanjenje negativnih posledica zagađenja, ali
ako jedna od najvećih kompanija u Srbiji, najveći izvoznik čije se sume profita i izvoza
neprekidno pojavljuju u medijskim hvalospevima, dobije dozvolu da na ime uništavanja prirode i
našeg zdravlja isplaćuje, za pojmove njenog poslovanja, mizernu sumu, onda je poruka koja se
šalje Smederevcima i Smederevkama upravo onakva na kakvu samo samo i navikli od strane
odgovornih u HBIS-u – ponižavajuća.

Ko je, zašto, kako i po kom osnovu kompaniji 17 puta u odnosu na 2019, a 70 puta u odnosu na 2018. smanjio obaveze i namete, saznaćemo, ali to ne menja činjenicu da u Smederevu, Radincu, Vranovu i Ralji, od železare ostaje samo ono najgore, ono što prlja i truje, dok novac, profit i ulagnja u neki čoveka mnogo dostojniji život i okruženje, očigledno imaju neke druge tokove. Nama – prašina, teški metali, kancer, kadiovaskularne bolesti, astma, nerazjašnjene respitarorne alergije kod dece i kožna oboljenja, zatrovan vazduh, kontaminirana zemlja, vode “obogaćene” celim periodnim sistemom raznoraznih hemijskih elemanata, a privatnoj, stranoj kompaniji – profit. Fer raspodela u čeličnom prijateljstvu.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Podizanje prašine” koji Pokret Tvrđava realizuje uz
podršku organizacije Crta i partnera. Stavovi izneti u tekstu predstavljaju isključivo stavove
Pokreta Tvrđava.

#GrađaniImajuMoć