O industrijskom zagađenju Smedereva i sela u okolini železare, nikada više, češće i do detalja, u javnosti nije bilo reči nego što je to slučaj poslednjih godinu dana. Kampanja „Podizanje prašine“ koju sprovodi smederevski Pokret Tvrđava najviše je doprinela tome, jer je u Radinac, Vranovo i Ralju dovela nebrojene redakcije stranih i domaćih medija koji su listom prenosili potresne slike i svedočenja o svakodnevici koja se odvija pod naslagama prašine.
Zato je sve trebalo vratiti na početak – skloni tome da sve uzimamo zdravo za gotovo, mnogi su među nama jednostavno okrenuli glavu od naših sugrađana i sugrađanki iz Radinca, Vranova i Ralje, a na svaku diskusiju o problemu zagađenja neretko se čuo stav da je to jednostavno tako, da drugačije ne može da bude. Na rušenju tih zabluda i suočavanjem šire javnosti sa istinom, gorkom ali očiglednom, počivalo je, kroz razne aktivnosti, „Podizanje prašine“. Dokumentovali smo, snimili i prikazali nebrojene ljudske priče, svedočantva, fotografije, snimke, stručne analize, podatke, statistiku. Na tom putu dobili smo i novu energiju i saveznike, a sa njima i nove uvide i doživljaj problema koji nam je svima zajednički, pa su javne poruke podrške meštanima uputili Smederevci i Smederevke koji su afirmisani pisci, umetnici, muzičari.
Crvena prašina iz Radinca, Ralje i Vranova, bila je u samom centru Smedereva, naočigled svih koji su se zatekli na dunavskom keju, na izložbi koju smo organizovali. Ali čak i od svih izloženih predmeta poput plastenika Stojanovića ili nove, a posle svega nekoliko meseci neprepoznatljive lampe iz dvorišta Milića, za svakog ko je te večeri zastao kraj otrežnjujuće „postavke“, najteže je bilo slušati Draganine ili Zoranove priče iz takozvanog „sedmog reona“ gde svako jutro donosi „Život pod naslagama“.
Taj život dodatno je dokumentovan i foto materijalom koji je nastajao prethodnih meseci, a koji je takođe iste večeri prikazan:
“Pre nego što sam počeo da radim sa Pokretom Tvrđava, u Radincu sam bio jednom, davno. Kao i mnogi drugi dakle, nisam nikad imao nekih posebnih dodira sa problemima stanovništva sa industrijskim zagađenjem, a još manje sam bio upoznat sa situacijom u Vranovu i Ralji. Krajem novembra 2021, kada sam jednom prilikom snimao dronom, bio sam zaprepašćen. Sve što se videlo bio je ogroman oblak neke bezbojne prašine koji okružuje grad. Fotografije su nastale do avgusta ove godine, uglavnom kada sam bio na terenu sa aktivistima Pokreta Tvrđava i ono što sam imao prilike da vidim i zabeležim je stvarno bilo tužno i poražavajuće. Razumem da ne postoji ekološki pogodan način da se čelik proizvodi, ali da li zaista mora ovako? Ovo, nikome ne ide u prilog. Uradio sam takođe i makro fotografije crvene prašine jer sam želeo da izbliza vidim kako izgleda to što udišemo i što nas okružuje. Prizor je bio zastrašujuć, a izrađena fotografija to ne može u potpunosti da dočara” – kaže autor Ivan Veselinović, istoričar umetnosti koji je tokom poslednjih meseci bio aktivan saradnik Pokreta Tvrđava.
Aktivizam je tu da neprekidno stražari, da iznova motiviše, podstiče, da brani, da ne dozvoli da ovako velike i značajne stvari budu skrajnute pod naletom raznoraznih drugih tema koje se našem društvu nameću upravo kako bismo zaboravili ono najvažnije – od naših života i zdravlja nema ničeg prečeg, ničeg većeg. Borba za čistiji vazduh u Smederevu se nastavlja!
foto: Ivan Veselinović
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta ’’Podizanje prašine’’ koji Pokret Tvrđava sprovodi uz podršku organizacije CRTA i partnera. Stavovi izneti u tekstovima predstavljaju isključivo stavove Pokreta Tvrđava. #GrađaniImajuMoć
