U punoj sali konferencijskog prostora Pokreta Tvrđava u Smederevu, pred skoro 100 okupljenih – pretežno prosvetnih radnika – održana je tribina pod nazivom „Između table i ulice“. Događaj je organizovao Pokret Tvrđava, a govornici su se osvrnuli na aktuelnu situaciju u obrazovanju, položaj prosvetnih radnika, studentske proteste, ali i širu društvenu klimu u Srbiji.
Profesor dr Alek Kavčić, osnivač Fondacije Alek Kavčić, ukazao je na sistemsku degradaciju obrazovanja. Niske plate, loši uslovi rada i političko ucenjivanje nastavnika, po njegovim rečima, pokazatelj su koliko malo država ceni one koji obrazuju buduće generacije. Posebno je osudio praksu partijskog pritiska na nastavnike i zloupotrebu njihove egzistencijalne nesigurnosti. „Učitelj nije ovca koju trpate u autobus da ide na miting“, poručio je Kavčić.
Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije istakao je da su prosvetni radnici odlučili da preuzmu stvari u svoje ruke nakon godina ignorisanja i kontrole od strane tzv. reprezentativnih sindikata. Kako kaže, sindikalna borba se u poslednjim mesecima osvežila pod uticajem studentskih protesta, a otpor se proširio i na obrazovni sektor. „Prosvetari su uzeli svoje dostojanstvo nazad, bez obzira na to što su se neki vratili u učionice – nešto se nepovratno promenilo,“ poručio je Kokot, ističući i da borba mora ostati politička i sindikalna, uprkos razočaranju u pojedine aktere.
Profesor dr Petar Vasić sa Univerziteta u Beogradu govorio je o širem kontekstu krize u obrazovanju i njenoj povezanosti sa demografskim padom. Istakao je da je urušavanje obrazovnog sistema direktno povezano s iseljavanjem mladih i padom poverenja u institucije. „Obrazovanje je temelj svake ozbiljne države. Kada on pukne – puca sve“, upozorio je Vasić, pozvavši na hitnu i temeljnu reformu koja će staviti znanje i učitelja na pijedestal koji im pripada.
Studentkinja Milica Stojanović iz Pokreta Tvrđava poručila je da su promene spore, ali neizbežne. „Do sadašnje situacije nismo došli preko noći, pa ni promena ne može biti trenutna,“ rekla je ona, naglašavajući značaj međugeneracijske solidarnosti i zajedničke borbe. Podsetila je da podrška ne sme slabiti, jer društveni otpor traži upornost i istrajnost.
Tribina je potvrdila ono što se u društvu sve jasnije oseća – da obrazovni radnici, studenti i građani ne pristaju više na ćutanje. U vremenu kada su i tabla i ulica mesto borbe, dijalog i solidarnost postaju ključni za promene koje dolaze.
